УФУС

Поштовани,

Услед новонастале ситуације узроковане убрзаним ширењем вируса SARS-CoV-2, затим проглашењем ванредног стања али и препорукама и потенцијалним ограничењем кретања хроничних болесника и лица старијих од 60 година, Удружење филмских уметника Србије, искључиво узимајући у обзир добробит свих нас, желело би да вас обавести да канцеларија на адреси Теразије 26/I у Београду, надаље а све до објективне промене постојеће ситуације, неће бити отворена за пријем колега, пријатеља куће и странака.

Удружење филмских уметника Србије, оспособљено је да сав административни посао може обављати дигиталним путем, те тиме редовна делатност нашег Удружења неће бити прекинута.

Уколико имате било каквих питања, захтева или друге потребе да се обратите Удружењу, то можете учинити писаним путем е-маилом на адресу: ufusbg@yahoo.com или ufusbg@gmail.com, одговорна лица ће вам у најкраћем могућем року одговором изаћи у сусрет.

Све најбоље жели вам,
Милан Кнежевић, председник Удружења филмских уметника Србије

Балкон Удружења филмских уметника Србије и званично је најлепши балкон Града.

Удружење филмских уметника Србије је за свој балкон “који просто блиста на прометним Теразијама – лепа слика цвећа, на дар сваком пролазнику”, како се наводи, освојило Прву награду у оквиру “Акције за зеленији Београд”.

Мит и књижевност Старога века не познају губитника у данашњем смислу те речи – јер древни човек безбројним је нитима везан за натчулни свет, њиме управља Божја промисао, или космичка правичност. Душа рапсода који зазива Музе, или праведника који бележи Божје слово, нераскидиво је везана за Апсолут. Зато образац библијске драматургије увек подразумева виши смисао: након свих искушење и недаћа предвиђа мир, срећу и благостање, неки облик сатисфакције. По том моделу варирају се повести о Ноју, Авраму, Исаку, Јакову, Јову, Јони и другим протагонистима старозаветног предања. Чак и када је највећи грешник, на јунаку је Божји знак: жиг који Бог чини на Кајину, да га ко не убије, након чега се наводи и његово бројно потомство. Са друге стране, у античкој драми чак ни Едип, најтрагичнији међу трагичким јунацима, није потпуни губитник. У Едипу на Колону, завршном делу трилогије, овај страдалник у коначном спокојству и мирењу са судбином одлази у царство божанског мира. Свакако, појединац умире и нестаје, али наставља да живи оно битније у њему као део слова предања: предања орфичких и елеусинских мистерија о очишћењу и сеоби душа; старозаветног предања о изабраном народу, или новозаветног о Другом Христовом доласку и васкрсењу мртвих.