Споменар и учило

Споменар и учило

Догодило се, можда случајно, а можда је тако било предодређено, да за свој 65. рођендан Удружење филмских уметника Србије своме чланству, али и најширој филмској и културној јавности, подари једну несвакидашњу књигу, књигу знамење, рекао бих, унасловљену као – „Споменар Удружења филмских уметника Србије“.

Ово је књига, како је одмах и наведено на њеним корицама, посвећена дванаесторици филмских аутора, добитника награде Удружења филмских ументика Србије за целокупно стваралаштво и трајан допринос српском филму: Здравку Рандићу, Пуриши Ђорђевиђу, Душану Макавејеву, Бори Драшковићу, Гордану Михићу, Влатку Гилићу, Николи Мајдаку, Зорану Симјановићу, Срђану Карановићу, Предрагу Пеги Поповићу, Крсту Шканати, Петру Волку. Али сваки онај који буде завирио између њених корица, видеће да је то заправо и посвета целој српској кинематографији, јер аутори о којима се у овој књизи говори не симболишу само једно време или једно дело, своје дело, него и биће српског филма  у његовој укупности, сагледано кроз све оно што је српски филм био у прошлости, шта значи у садашњости, и каква га судбина чека у будућности.

Зашто Споменар?

За реч, појам, споменар одлучили смо се тек на крају,  када је књига била  завршена и одзвонила пред нама својим смислом и значењем. Наиме, реч споменар, није до краја одређена и испуњена само једним значењем. Међутим, оно што се чини извесним јесте, да је то реч која означава све оно што за нас поседују снагу непролазног унутрашњег диживљаја. Ствари, људи и догађаји трају у нашем сећању и нашој стварности све док су у стању да у нама производе тај унутрашањи доживљај, унутрашње осведочење свога присуства, самим тим и свога постојања. Јер када наш дух, или наше срце, то друго средиште човековог бића, по Блез Паскалу, изгуби способност унутарњег доживљаја дела из прошлости, али често и своје садашњости, губи  и способност њиховог разумевања, а након тога, често, и веома брзо, започиње са праксом њиховог порицања. То се догађа по правилу у ломним идеолошким временима, а ово наше време је једно такво, када нас од свеопште глорификације до потпуног порицања ствари, људи и догађаја, често дели само један корак.

Под притиском неизвесне садашњости, садашњости без духовног орјентира, прошлост се лако заборавља, а заборав је први корак ка њеном порицању.

 Управо зато ова књига. Споменар и учило, споменар наше кинематографске прошлости, а учило њене будућности, сачињена с намером и задатком да буде брана сваком забораву, да помогне да се српски филм и његови аутори утврде у својој вечној важности , као  вредности  које окрепљују и знамења  која обавезују.

(Из уводног слова редитеља Жарка Драгојевића на промоцији књиге)

СПОМЕНАР је уредио Жарко Драгојевић, уводне  есеје о ауторима написао Срђан Вучинић, биографије и филмографије аутора приредио Томислав Гаврић, технички обликовала Маја Ивезић.  Објављивање књиге је финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.