Укида се кинематографија

Да је то тако сведочи и чињеница да се предлагач ни на једном месту у своме Нацрту није усудио да додатно одреди значење и садржину појма аудио-визуелна делатност, под којом, а то је само наша претпоставка, подводи и област кинематографије (јер се у свом Нацрту предлагач нигде експлицитно не изјашњава  о садржини и појму  аудио-визуелне делатности). Није то учинио јер би тиме само разоткрио чињеницу  свога непознавања материје коју овим Законом покушава да уреди.

Појам кинематографије је данас жив и функционалан у свим језицима и кинематографијама света, како у домену теорије тако, још и више, и у домену културне праксе, и као такав је незаобилазан у разумевању  медијума „покретних слика“ и  друштвено правног уређења уметничке и производне области зване Кинематографија. Његовим изостављањем из будућег Закона о култури,  уметничка, културна и друштвена пракса кинематографског  стваралаштва биће препуштена сивој зони свога дивљег постојања, што значи и многобројним облицима друштвене манипулације, деструкције и духовне пропасти. Ако је то циљ предлагача овога Нацрта Закона о изменама и допунама закона о култури, његовим  усвајањем тај циљ ће бити с лакоћом достигнут и остварен.

Министарство културе је пре него што је изашло у јавност са својим Нацртом било упозорено на сву штетност и неодрживост оваквог решења, али све је  било узалуд. Тако да јавна расправа поводом овог Нацрта, која је тобоже у току, није ништа друго до замајавање јавности и тражење формалног покрића за (не)учињено.