Књиге

Српска авангарда и филм
1920 – 1932.

Srpska-avangardaКњига водећег српског филмолога Божидара Зечевића (1948) Српска авангарда и филм 1922-1932. састоји се од уводне историјско-теоријске студије овог аутора и избора ауторских текстова српских књижевника, уметника и аутора насталих у периоду 1920-1932. године, који припадају главном току европске авангарде. Тај главни ток обележили су немачки и нордијски филмски експресионизам на једној, париски визуалисти на другој страни, док је трећа тачка на овој мапи био руски уметнички експеримент у освит револуције, у току и после ње, који је открио водиље целе авангарде, монтажу и покрет. Ова два кључна елемента заједнички су највећем делу праваца авангарде, а напосе српске уметничке сцене између 1920. и 1932. године. Монтажа и покрет аутохтона су синематичка средства која је прихватио значајан део нове књижевности; та појава нарочито важи за српске уметнике…

Нови Филмограф, Едиција +Национални филм

аутор Томислав Гаврић

Nacionalni-filmЕвропски модел уметничког филма

Опште је уверење да је модел уметничког филма најбоља форма националног филма. Овај модел, у ствари, конституише границе неких објашњења о националном филму које су омеђиле национални филм у европски уметнички филм који је цветао 1960-тих и 1970-тих година 20. века. (1) Овај модел, кога обично називамо „арт цинема“ тежио је да се текстуално диференцира од Холивуда, да експлицитно или имплицитно, афирмише један домаћи производ, стигне на домаће и страно тржиште преко специјализоване дистрибуције и приказивања. Изван Европе модел је укључивао индијски филм, касније аустралијски филм итд. У есеју „Мир споља, ватра изнутра“ (у: Оур Филмс, Тхеир Филмс, 1976), Сатјаџит Рај (Сатyајит Раy) указује на то да је лакше анализовати националне црте у другим визуелним уметностима него у филму, а у чланку „Шта не ваља у индијском филму?“ констатује да је индијском филму „пре свега потребан стил, идиом, нека врста иконографије филма која би била јединствено и препознатљиво индијска“. Он је често говорио о основном „индијству“ индијске уметности као што се, на пример, говори о „британству“ енглеске уметности…

Старе и нове покретне слике

аутор Жарко Драгојевић

Stare-i-nove-pokretne-slike3-731x1024Можда заиста, у блиској будућности, ако власници филмских технологија одлуче да повуку класичан филм са тржишта филмских слика, дакле из производне праксе, разлика између “фото-силверо-графског” и “фото-електро-магнетно-дигиталног” филма и престане да постоји, али то неће значити да је Бог (Природа или Логос који се тако зову) те разлике укинуо, већ да су наше око и дух изгубили способност њиховог опажања.

У току је, дакле, још једна, у низу других, савремених акција културног разарања човекове традиционалне перцепције света, њених облика и творевина. То и такво разарање за последицу има, неминовно, потенцијално закржљавање наших чула, али и преобликовање људске душе, њеног односа према природној и духовној реалности, у правцу све веће плиткости и огрубелости наших осећања, а последично томе, у погледу цивилизацијског устројства света ствари и живота, и наше све видније нехуманости; може ли ту човек нешто?
Није ли то слика неминовног краја једне културе која је исцрпела све своје могућности, пред неко ново свитање, рађање нове наде, и нове лепоте света …

Нови Филмограф – За васкрс српског филма

Za-vaskrs-srpskog-filma-260x170Поштовани читаоче Новог Филмографа,

Сигурно је да ћете поставити питање, себи и нама, чему овај међуброј Вашег и нашег часописа?

И то у години јубилеја српског филма, сто година од снимања првог српског играног филма, Карађорђе, Чича Илије Станојевића. Један део одговора даћемо сами: упркос уложеном труду, нисмо успели да превазиђемо финансијске тешкоће издавања часописа које нас прате од самог почетка.  Међутим, оно што је много важније, верујемо да ћете одговор на горе постављено питање  пронаћи и сами између корица ове свеске часописа, у текстовима које смо одлучили да поново штампамо  и који се сви од реда  тичу  трауматичног стања у којем се налазе српски филм и кинематографија.

Translate »