Анализа стања продукционих обавеза према ФЦС-у и предлог мера за обезбеђивање континуитета филмске продукције

Филмски центар Србије, Коче Поповића 9/III, Београд

ПРЕДМЕТ: Анализа стања продукционих обавеза према ФЦС-у[1] и предлог мера за обезбеђивање континуитета филмске продукције

Поштовани,

Удружење филмских уметника Србије (УФУС), као једна од најстаријих институција наше кинематографије (уз Филмске новости и Југословенску кинотеку) и чувар професионалног интегритета филмских стваралаца, оглашава се у тренутку када је опстанак струке директно угрожен. Ваш одговор од 14. августа 2025. године, којим се нерасписивање конкурса правда административним одлукама Министарства финансија, сматрамо недовољним. Чувари смо прошлости, али и одговорни за будућност оних који су живот подредили овој уметности.

У поменутом допису, ФЦС нас је обавестио о формирању радне групе Министарства културе, наводећи следеће:

„Користимо прилику и да вас известимо да је ФЦС, у сарадњи са Министарством културе које је формирало радну групу, израдио нацрт правног акта (закључака) који треба да буде достављен Влади Републике Србије на усвајање. Тим закључком је обухваћено решавање филмова ‘у застоју’, односно пројеката који су уназад 5 година, и поред добијених средстава ФЦС-а, и даље далеко од почетка снимања.“

С обзиром на то да смо о формирању овог тела обавештени пре више од седам месеци сматрали смо да је протекло више него довољно времена да јавност и струковна удружења добију релевантне информације пре одржане Панел дискусије на Златибору, како бисмо имали податке о којима је могуће разговарати. Подсећамо, крајем јануара 2026. године, УФУС је од ФЦС-а тражио достављање прецизних спискова пројеката, структуре буџета и предлога решења, али је адекватан одговор изостао.

I – Анализа реалног стања „филмова у застоју“

Како бисмо заштитили интересе наших чланова и у том смислу направили потпуну анализу, извршили смо систематизацију игране продукције. Под нереализованим пројектима подразумевали смо само онe који су пробили рокове предвиђене уговором, а нису реализовани нити су средства враћена у буџет. Пројекти који су и даље под важећим уговорним обавезама, под којим подразумевамо и потписане анексе, правно су заштићени од ове квалификације све до истека њихових уговорних рокова (пројектима који су средства добили на конкурсима 2019. године и последично две године пандемије корона вируса, уговорни рокови истичу у октобру 2026. године).

Према нашој евиденцији, категорију „у застоју“ чини укупно два дугометражна играна филма.

Укупна средства за ова два филма износе 60.000.000 динара односно нешто више од пола милиона евра. Ова чињеница је у супротности са објављеним текстом Филмског центра Србије од 03.03.2026. у британском часопису ScreenDaily[2] у коме се наводи податак о 53 нереализована филма за које је издвојено 13 милиона евра. Изношењем података који су у директној супротности са чињеничним стањем, јавност се несумњиво доводи у заблуду.

II – Социјални и економски утицај на егзистенцију професионалаца

Другу годину заредом, Филмски центар Србије делује супротно позитивним прописима Републике Србије, Закону о кинематографији и Закону о буџету, игнорисањем обавезе расписивања филмских конкурса. На тај начин се директно угрожава јавни интерес.

Кинематографија није само уметност већ и комплексна индустрија са озбиљним мултипликаторним ефектом која запошљава хиљаде људи. Нерасписивањем конкурса, директно су угрожени:

• Око 4.000 филмских аутора, уметника, професионалаца: редитеља, сценариста, сниматеља, аниматора, сценографа и костимографа, глумаца, монтажера;
• До 7.000 људи укупно који чине логистичку и техничку подршку: расветљивачи, сценски радници, возачи, угоститељи, кројачи, столари, књиговође и правници.[3]

Заједно са члановима својих породица, близу 15.000 грађана Србије зависи од континуитета снимања филмова и серија. Стављање овог броја људи у егзистенцијални понор је забрињавајуће.

III – Предлог за хитно поступање и расписивање „Ванредног санационог конкурса“

УФУС остаје привржен конструктивном дијалогу, али и одговорном решењу свих насталих проблема. У том контексту, решењима сматрамо следеће:

1. Расписивање „ВАНРЕДНОГ САНАЦИОНОГ КОНКУРСА“ којим би се спојила преостала буџетска средства из претходне и текуће године у један велики, транспарентан конкурс којим би се одржао континуитет производње српских филмова и чиме се наставио процес очувања и унапређења домаће кинематографије. Овим би се омогућио реципроцитет у функционисању мањинских копродукција са земљама региона и Европе.
2. У оквиру нашег предлога решења сматрамо да би требало објавити предлоге и закључаке Радне групе коју је оформило Министарство културе за решавање проблема филмова „у застоју“.

Буџети неколико спорних пројеката не смеју бити изговор за заустављање целокупне националне кинематографије. То је техничко питање које се решава уговорним одредбама, а не колективним кажњавањем струке.

Верујемо да ћете препознати тренутак у којем професионална одговорност према кинематографији мора бити приоритет и да тај историјски тренутак неће бити пропуштен.

С поштовањем,

Председништво

Удружења филмских уметника Србије

[1] Методолошки оквир анализе заснива се на пресеку стања дугометражне игране продукције подржане на свим јавним конкурсима Филмског центра Србије у периоду 2012–2024. године. Спецификација статуса сваког појединачног пројекта извршена је искључиво према критеријумима важећих уговорних обавеза, припадајућих анекса и утврђених рокова за реализацију фаза производње.

[2] https://www.screendaily.com/news/film-center-serbia-says-funding-pause-is-due-to-focus-on-completing-outstanding-projects/5214436.article

^[3] www.filminserbia.com/wp-content/uploads/2024/07/Analiza-ekonomskih-efekata-i-strukture-filmskog-sektora-2018-2022.pdf