70 година Удружења филмских уметника Србије – кратка историја

70 година Удружења филмских уметника Србије – кратка историја

Теразије 26 - Београд

пише: Томислав Гаврић

На почетку организоване делатности послератне југословенске кунематографије, 1945. године, током административног периода управљања који је трајао до 1951. године, организациона шема домаће кинематографије била је преузета од Совјета. На врху се налазио Комитет за кинематографију Владе ФНРЈ (у рангу министарства) који је у сарадњи са Одељењем за агитацију и пропаганду ЦК КПЈ (Агитпропом) централизовано руководио целом делатношћу. Држава је кинематографију финансирала у целости кроз буџет. У оквиру општих промена у друштву и преласка на систем радничког самоуправљања дошло је и до реорганизације југословенске кинематографије.

Укидањем Комитета за кинематографију Владе ФНРЈ и републичких комитета 1951. године, престало непосредно буџетско финансирање, спроведена је децентрализација, а од свих делова кинематографије се очекивало да послују по привредном рачуну (рентабилно), с тим што је држава и даље покривала негативну разлику у трошковима производње. У оквиру децентрализације филмска производња је разбијена на три дела, по узору на неке западне земље (производна предузећа, техничке базе и слободне филмске раднике), што је изазвало велике промене. Филмски уметници и њихови сарадници који су били стално запослени у производњи филмова у Србији, њих близу хиљаду, престали су да буду службеници предузећа, већ је било предвиђено да се као слободни ствараоци (уметници и њихови сарадници) уговором везују за реализацију одређеног филма. Једноставно добили су отказе и нашли се на улици, док су припадници друге две делатности (производна предузећа и техничке базе) и даље имали статус службеника, редовне плате и друге бенефиције (Косановић: 2009/2010). Те године било је у слободном стастусу 400 филмских радника (51 редитељ, 63 сниматеља, 30 монтажера итд), 1953. године свега 310, а у наредним годинама, према подацима Савеза филмских радника, њихов број се реалтивно споро повећавао, па их је 1957. године, било 395, 1962. – 559, а на крају 1963. године – већ око 750.


Ова реорганизација била је, на неки начин, резултат сусрета председника лабуристичке партије Уједињеног Краљевства, Велшанина Анеурина Бевана, вође њеног левог крила ткзв. “беваниста“ (демократски социјализам), поборника културног либерализма (слобода појединца од културних норми), који је од 1945. до 1951. био министар здравља УК, и Милована Ђиласа током његовог боравка у Лондону у својству руководиоца Комисије за међународне односе, који су, по Ђиласовом признању, значајно утицали на његов каснији политички преображај у погледу разумевања облика друштвене и државне својине (Режак: 2015). Ђилас је током два боравка у Лондону, сазнавши да се такво решење примењује у Енглеској, решио да то исто опроба у Србији, потпуно (дилетантски) игноришући чињеницу да је Британија и пре Другог светског рата имала увелико изграђен систем кинематографије на пољу продукције, стручности кадрова, и високих хонорара.


Ову ситуацију, у којој се и сам нашао, редитељ Здравко Велимировић анегдотски пластично описује, на следећи начин:
“На једној седници владе, Ђилас је злехудо рекао: Како у Америци филмаџије могу добро да стварају, и да живе од хонорара! Убедио је спаваче на седницама да треба да се понашамо као Американци, у ситуацији када се овде живело на тачкицама. Људи су се нашли на улици, и то је у кинематографији проузроковало нелојалну конкуренцију (Велимировић 2000:84).


Да би се ови слободни филмски радници, од којих су многи имали велике заслуге за покретање домаће филмске производње током претходног административног периода, некако организовали, основан је 5. марта 1950. године Савез филмских радника Југославије, који је покренуо организовање одговарајућих удружења филмских радника по републикама. Тако је, 4. јуна исте године, основано “Удружење филмских радника Народне републике Србије“, у просторијама “Авала филм“ на Ташмајдану, у данашњој згради Телевизије Београд, њеном порушеном делу у бомбардовању НАТО алијансе 1999. године, које ће потом деловати као “Удружење филмских радника Србије“ (УФРС), и касније “Удружење филмских уметника Србије“ (УФУС). Његов први изабрани председник био је филмски редитељ Радош Новаковић, а Управу су чинили: Војислав Нановић, Пуриша Ђорђевић, Жика Митровић, Вања Бјењаш, Ото Денеш, и као секретар Јован Живановић.


За разлику од других република у којима је било далеко мање запослених у филмској производњи, у Србији је Удржењу приступио велики број филмских радника, који су принудно постали слободњаци (иако је знатан и број оних који су добили отказе и нашли се на улици, па су посао потражили у другим делатностима). Удружење је за слободњаке било једина могућност за остваривање неког друштвеног статуса и права на здравствено и социјално осигурање. Због великог броја отпуштених филмских радника, убрзо је дошло (само у Србији, односно Београду) до поделе првобитног Удружења филмских радника Србије на два удружења: Удружење филмских уметника Србије у коме су били малобројни редитељи играног филма, те афирмисани сценаристи, редитељи документарног филма, сниматељи, сценографи и слично, и Удружења филмских уметничких сарадника Србије, које је окупило уметничке сараднике – асистенте режије, асистенте сниматеља, редитеље документарног филма итд. (Косановић га назива Мало удружење). “Касније се од секције глумаца Удружења филмских радника Србије издвојило Удружење филмских глумаца Србије (17. октобра 1968). У међувремену, галопирајућим развојем новог медијума – телевизије, удружење проширује назив у Удружење филмских и телевизијских радника Србије. С обзиром на то да Југославија мења назив у СФРЈ 1963. године, те да су се глумци, условно, издвојили из удружења 1968. године, може се претпоставити да је Удружење филмских и телевизијских радника СР Србије тај назив добило у периоду од тих пет година. Удружење филмских и телевизијских радника Србије ‘расформирано је и брисано из регистра’ (Извештај члановима бившег Удружења филмских и телевизијских радника СР Србије, број 1 од 22.06. 1981) на XXIII годишњој скупштини тог удружења, која је била заказана за 23. фебруара 1980. године за 9:30h (Записник са заједничке седнице Извршног одбора Удружења и Делегације за СИЗ-ове друштвене делатности УФИТРС-а, одржане на дан 18. јануара 1980. године у 13 часова, бр. 19 од 19.03. 1980), у складу са одлуком о ‘реорганизацији Удружења и новим облицима друштвеног организовања филмских и телевизијских радника Србије’. Тада долази до Оснивачке скупштине сада само Удружења филмских уметника Србије, 7. Јуна 1980, са акронимом УФУС.


У нејасним и магловитим трансформацијама које су биле везане за дати друштвено-политички контекст, тешко је разлучити самосвојност од нужног преплитања и коперативности на, ипак, заједничком послу свих филмских и телевизијских струка и послова. “Након Удружења филмских уметника Србије долази до Оснивачкe скупштинe Удружења филмских и ТВ уметничких сарадника СР Србије (УФТС) одржане 9. маја 1981. године, које према усвојеном и потврђеном Статуту обухвата све чланове расформираног и брисаног из регистра удружења грађана: Удружење филмских и телевизијских радника СР Србије (УФТРС), изузев чланова ново регистрованог Удружења филмских уметника Србије (УФУС), и чланова Удружења филмских и ТВ критичара Србије – у оснивању ( Записник са седнице Председништва Удружења филмских уметника Србије, одржане на дан 7. јануара 1983. године у 13. сати). У транзиционом периоду пословни секретар оба удружења све до одласка у пензију био је Срета Милентијевић.“


Организациони одбор за оснивање Удружења филмских уметника Србије (УФУС) формиран је 5. априла 1980. године, и председавајући му је био Гордан Михић који је такође био Председавајући радног председништва Оснивачке скупштине Удружења филмских уметника Србије. Оснивачка скупштина Удружења филмских уметника Србије одржана је 7. јуна 1980. године у малој Сали Дома инжењера и техничара, Кнеза Милоша бр. 7.


Удружење је на основу решења Градског секретаријата за унутрашње послове града Београда-Одељење за управне и опште послове бр. 10-212 313/80 од 16. 09. 1980. године уписано у регистар удружења грађана, који се води код Градског секретаријата за унутрашње послове града Београда.


Произилазећи из дотадашњег Удружења филмских и телевизијских радника Србије, Удружење филмских уметника Србије преузима одговарајућу стручну службу, финансијска и материјална средства као и уметничка и друштвена права и обавезе дотадашњег Удружење филмских и телевизијских радника СР Србије. На Оснивачкој скупштини Удружења филмских уметника Србије, одржаној 7. јуна 1980. године, одлучено је да су до формирања секција Удружења председавајући привременог Председништва (Гордан Михић) и чланови овог органа, непосредно изабрани на Оснивачкој скупштини Удружења, дужни да се брину о формирању секција и радних тела Удружења. У Нацрту предлога акционог програма Удружења филмских уметника Србије који је израдила Радна група (Љубомир Радичевић, Миливоје Мића Милошевић и Душан Перковић), између осталог, наглашава се изјашњавање за једну садржајнију и продуктивнију, рационалнију и рентабилнију, целовитију и креативнију кинематографију на делу, а не на речима, за самоуправљање кроз рад, а не без рада, за резултате са покрићем, а не покрића без резултата, за удруживање рада и средстава, а не чување позиција и привилегија, за једну солидарнију и одговорнију заједничку свест, за истинско прегнуће и ангажовање сваког члана. Позив на акцију, позив на дела и стварно деловање Удружења филмских уметника Србије, а то значи:


Удруживања кинематографије на доходовним основама путем удруживања рада и средстава са заједничким ризиком, стварањем и расподелом дохотка;


Регуслисања статуса самосталног филмског уметника као основног чиниоца у стварању филмског дела а тиме и дохотка, његових права и обавеза око стварања филмског репертоара у производним организацијама, и изједначавања његовог положаја са радницима у филмским производним организацијама;


Утврђивања поступка у доношењу предлога програма производње филмских производних организација и усаглашавања таквих програма, са тачно утврђеним правима и обавезама Удружења филмских уметника у таквом поступку;


Регулисање односа телевизије кроз удруживање рада и средстава у производњи усаглашеног производног програма као заједничког програма производне кинематографије и ТВ Београд, као и реализацији других заједничких програма (тв драма, серија и серијала), и регулисања односа кинематографије СР Србије и ТВ Београд о коришћењу техничких и лабораторијских капацитета, увозу филмова за потребе телевизије, координирању политике приказивања филмова у биоскопима и на телевизији, и регулисању положаја филмских уметника и самосталних филмских радника који реализују програм за ТВ Београд и друге телевизијске центре:
Измене положаја домаћег филма у приказивању, прерасподели биоскопске улазнице, и утврђивања заједничке политике цене биоскопске улазнице за домаће и стране филмове;


Успостављања дугорочних мера стабилизације у свим гранама кинематографије Србије као целине.


У Нацрту предлога акционог програма, такође се говори о томе које ће активности предузети Удружење филмских уметника Србије у доношењу нових закона и норми у области културе као целине, и кинематографије као интегралног дела ове области:
У изради нацрта новог Закона о кинематографији који припрема радна група републичког секретаријата за културу СР Србије, у којој се као чланови налазе и представници Удружења, треба да буду изражена целовита права филмских радника као непосредних произвођача


У изради нацрта новог Закона којим се регулише питање вршења уметничке делатности, неопходно је хитно укључити и представнике Удружења филмских уметника у циљу формулисања и обезбеђивања интереса и филмске делатности у целини, и филмских радника посебно;


Удржење ће се хитно укључити у рад на трансформацији Републичке заједнице културе кроз коју ће се преламати и витални интереси кинематографије, а превасходно односи филмског стваралаштва и производње у размени са удруженим радом. Покренути иницијативу да се постојећи правилници и одлуке РЗК који се односе на филмску производњу измене у циљу јачег подстицања филмске производње и њене ликвидности, како кроз повећање средстава намењених филму тако и у расподели ових средстава утврђивањем јасних критеријума и мерила на дугорочној основи;


Удружење филмских уметника треба да прати и низ других законских мера које су покренуте у Републици, а које се непосредно или посредно, односе и на чланове Удружења, и да у том смислу реагује укључивањем у рад комисија и радних група које израђују преднацрте и нацрте текстова нових закЊона, или допуне и измене постојећих. Овде се мисли на на Закон који регулише социјално и пензијско осигурање, Закон који у свом делу обухвата и рад Удружења грађана итд.


Први председник реорганизованог Удружења филмских уметника Србије и председавајући Скупштине био је Миливоје Мића Милошевић. Функцију председника Удружења филмских уметника Србије потом су обављали: Здравко Рандић, Живорад Милић, Пуриша Ђорђевић, Петар Лаловић, Милорад Јакшић Фанђо, Жарко Драгојевић, Вера Влајић и Милан Кнежевић – који је његов актуални председник, у другом мандату.

Translate »